Mama, snovi se ostvaruju!

 

Girl with balloons

“Mama, snovi se ostvaruju!” – uzviknula je moja kćerka davno jednom prilikom, dok smo se opušteno vozile ulicama Novog Beograda. Sećam se, bilo je to tačno u Bulevaru Zorana Đinđića, nedaleko od sada već bivše zgrade B92. Stop! Vozim dalje a zastajem u mislima, pretražujući pogledom okolinu u potrazi za nečim što je izazvalo povik desetogodišnje devojčice.

“Mama, ti si dokaz za to!“ – opet uzvikuje.

E, sad sam je već pitala kakav je „biser“ smislila. “Tvrdoglavicu“ smo apsolvirali (njen naziv za vrtoglavicu, kada je imala tri godine).

Nastavlja: ‘’Najpre nisi uopšte imala kola, a želela si, i tu ti se želja ostvarila. A onda se pojavio ovaj auto, koji si stalno posmatrala kroz prozor iz stana i divila se uvek kada ga vidiš na parkingu, a sada ga vozis! Vidiš, da se snovi ostvaruju!”

Deca uvek znaju najbolje. Iskažu suštinu u jednoj rečenici. Ne samo da sam vozila auto koji sam želela, nego radila i posao koji mi savršeno odgovara. Razmišljala sam o tome i pre nego što je ona poviknula, ali čini mi se da nisam bila svesna u potpunosti snage koju posedujem i koju svako od nas sadrži u sebi da ostvari svoje snove. Tog trenutka, postala sam svesna kako stvari funkcionišu i koliko je život čaroban.
Njene radosne reči odzvanjaju u mojoj glavi i sad, toliko jako i zvonko, da kada mi se dogodi energetski pad, kad mi se desi da posustanem, koristim ih kao jednu od metoda ponovnog vraćanja, “dižu“ me poput feniksa iz pepela i otvaraju vrata drugim čudesima.

Često razmišljam o sebi, o tome šta želim i šta me čini srećnom.
Neverovatno je to kako mi još dok smo mali, u stvari znamo šta ćemo biti kad porastemo. Ja sam nekako znala. Obožavala sam da glumim da idem na posao kolima i zamišljala da nosim poslovnu torbu u ruci. I da bi sve bilo verodostojnije, uzimala bih ključ od tatinih kola, odlazila u garažu, otključavala i sedala za volan. Imala sam oko deset godina i znala sam šta želim da budem kad porastem. Ne doktorka, ne kasirka u samoposluzi, ne slikarka, ne mnogo toga… osim business woman koja na posao putuje kolima! I sama svoj gazda.

Za tačno šest godina, dakle sa šestanest, kada je bilo moguće najranije polagati vožnju, šta mislite šta sam uradila? Najpre skupljala novac a onda prijavila roditeljima da želim da polažem vozački. Na moju veliku radost i potpuno neočekivanje, oni su se složili, rekavši da su i sami imali ideju da mi predlože. Tako sam položila vozački i pre nego što sam zakonski mogla da dobijem dozvolu.

Dakle, sve je moguće. Jedina prepreka su naša uverenja koliko i šta možemo.

Dobre poslove i dobre ljude u mom okruženju birala sam srcem.
Svaki put kada bih previše razmišljala, a bilo je i toga, pogrešila bih. Rezultat mog izbora je da sam uvek  radila ono što volim i poslove koji mi pružaju kompletnu satisfakciju – priroda posla, okruženje, dinamičnost i kreativnost, finansije. I pored toga, u meni je tinjao plamen – saznanje da mogu više, da mogu bolje i da vredim više od onoga šta sam trenutno i gde sam trenutno. Kada sam uočavala ograničenja, ona koja nisu vredna trošenja moje energije, odlazila bih dalje… Nova znanja i iskustva su mamila. Uvek je bilo nešto što sam mogla da preduzmem, naučim, saznam.

Znate onu čuvenu rečenicu iz „Alhemičara”: “Kad nešto jako želiš, cela Vaseljena će se potrudti da to i ostvariš.“

Na momenat sam zaista pomislila da je Vaseljena zaslužna za sve, a onda sam shvatila, i pitam sada vas, da li je do nas ili do Svemira?

Ne Vaseljena, ne Univerzum, ne Bog, ništa izvan nas, već upravo mi sami. Da, tako je.

Kada ne bi bilo naše akcije, onih malih svakodnevnih koraka koje preduzimamo šta bismo i ko bismo bili? Šta bih i ko bih bila da nisam išla ka svojim snovima, ka svrsi koju sam spoznala jos u detinjstvu?
Da nisam sa šesnaest položila vozački, da nisam već sa sedamnaest ipo godina bila hrabra i u tri dana odlučila i spakovala kofere i stigla u 800 km dalek Beograd, da nisam bila odlučna i čak s danom kašnjenja konkurisala na posao koji mi je doneo onaj pomenuti auto, da nisam pratila sebe i osetila zasićenje tadašnjim poslom i otvorila um za neke nove stvari, da nisam… i mogla bih tako da nabrajam ceo roman povezujući nit svog života do trenutne situacije, do NetWorking Day – Poslovnih susreta,  događaja koji je tek čudo u mom životu i posebna tema i dokaz kako smo satkani od spremnosti na promene i pomeranja  vlastitih granica, iznova i iznova.

Jednom mi je jedna prijateljica rekla: “I kad se čini da si se potpuno predala, ti sve vreme, u stvari, nešto preduzimaš, ti si čudo!”

Uspeh se postiže snagom svog uma i svoje želje, i što je najvažnije, stalnim koračanjem, ponekad u mestu, ponekad napred, a ponekad i nazad.

I znajte, snovi se ostvaruju, mnogi ljudi ih žive a da nisu ni svesni. Verujte u Boga, ali verujte i u sebe. Vi možete sve. Od vas zavisi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *