Je l’ se tako danas prodaje?

Za male butike i prodavnice kao da je vreme stalo.

Odem pre neki dan do Piramide (šoping centar u Novom Beogradu sa buticima uglavnom popunjenim turskom garderobom). U patikama, sportski.  Da spojim lepo i korisno, malo prošetam i usput da pogledam ima li tamo neka radnja sa tekstilnim materijalima.

Nađem nekoliko. Kako još nisam odlučila šta bih, rešim da prošetam još malo okolo i razgledam. Nikada ne žurim s kupovinom. 

Hodajući relativno brzo između lokala koji su u spoljnjem delu, zastanem ispred jedne lutke na kojoj se nalazi sličan komplet onome koji planiram sašiti.

Hm… možda i da ne šijem nego kupim gotovo?

Istrenirala sam se posebno u tome da kupovinu garderobe ostavim  da ‘prenoći’. Odlučim sutradan ili za par dana, dok se  “iskrčka”, inače, ode mas’ u propas’, kad proradi adrenalin pri pogledu na neki lep komad…

“Aj, probaj!” – začuh čim sam zastala.

Ostadoh u mestu zaleđena sa spoljne strane vrata.

Šta mi reče?!
Odzvanja mi u glavi: “Aj, upadaj! Probaj, upadaj i probaj…”

Ne, žena reče samo: “Aj, probaj!”, tonom koji sam ja doživela kao da je izgovorila i ono “upadaj”. Samouvereno, napadno, nekako da pomisliš da prosto moraš da postupiš po naredbi!

Ne zna ona da ne volim da isprobavam garderobu na koju mi ne proradi adrenalin 100%, a da ne pominjem što sam u patikama, bez štikli, i da tako samo trenerku kupujem. Ne zna ona ni da ne radim baš sve što se od mene traži.  

Međutim, ono što gospođa zasigurno zna, je to da ako potencijalnu mušteriju navede da proba, povećava verovatnoću da će pomenuta osoba i kupiti…

Elem, dok gospođa sa silikonskim ili hijaluronskim i uredno, napadno nakarminisanim usnama, punih obraza, natapirane frizure, to izgovara, u tom, iza njenih leđa, hitro iskače jedna mlađa, svedenije stilizovana ženska osoba, razotkriva u trenu zavesu koja je zapravo, kabina, verovatno misleći – hvataj odmah, na brzinu, inače ode!

Sve se odigralo u par sekundi, a meni u glavi čitav film. Volela bih da sam u tom trenutku ispred sebe imala ogledalo da vidim vlastiti izraz lica. Od svega što mi je tom prilikom prošlo kroz glavu, zadržala sam se na zaključku: “Auh, ovde baš ima posla!” Mislim, naravno na unapređenje – pa skoro svega!

Pa, dragi konsultanti, šta čekate?

Da, znam, mali su, nemaju velike bužete, ali ako nešto ne učine, sve manje će kupaca da “upada” u njihove lokale.

Dragi vlasnici malih lokala, da znam da su teška vremena, da se sa izazovima u poslu nosite stečenim  iskustvom i teškim radom, i baš zato treba da znate da u vreme sve veće konkurencije, i sitnica čini veliku razliku. Razliku u tome da li će kupac ući ili zaobići vašu radnju.

Sve se menja brzinom svetlosti. Konkurencija, tržište, kupci, trendovi…
Ponekad su ljubaznost i pozitivan opšti utisak dovoljni da vas potrošač primeti i da umesto što vas zaobilazi svaki sledeći put, baš vi budete prvi izbor pri odlasku u kupovinu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *