Njegovo veličanstvo – potrošač

Odabrali  ste ono šta želite da radite. U nameru da uspete u svom poslovnom poduhvatu i napokon postanete preduzetnik  utkali ste svu svoju volju, energiju, znanje i resurse i formirali proizvod ili uslugu koju ćete ponuditi tržištu.happiness

Uložili ste i u promociju. Sigurnim koracima gradite i vaš brend.

Međutim, nakon određenog vremena shvatate da ne ide baš sve kako ste očekivali. Dali ste sve od sebe i vaši resursi su već dobro iscrpljeni, nervi takodje, čak pomišljate i da prestanete s radom. Možda da promenite delatnost.

Da li ste baš sve učinili? Gde ste pogrešili?

Recimo da želite da dizajnirate i proizvodite ženske tašne.

Svesni ste da je na tržištu  mnogo konkurencije. Spremni ste na utakmicu, da ne kažem ljutu borbu. Verno pratite šta radi  konkurencija, vrlo ste ažurni u tome. Ako oni proizvedu crvenu tašnu s imitacijom krokodilske kože i dugačkim kaišom za na rame, eto i vas, vrlo brzo… Ma vi ćete da dodate i zelene, pa i žute… Moderne su te boje danas. Svi ih traže. Vama se jako dopadaju vaše tašne. Imaju neki vaš pečat, ma baš oslikavaju vaš temperament, umetnički stil i sve ono što ste želeli da jedna ženska tašna poseduje, ugradili ste u nju.

Snizili ste i cene, da budu za nijansu niže od konkurencije.  Ima kupaca, nije da nema, ali svejedno, jedva pokrijete troškove.

A sve ste učinili da vaš proizvod bude konkurentan. Materijali su kvalitetni, nisu kineski, cene su pristupačne, različitih modela imate u ponudi, lokacija je dobro odabrana, radnja se nalazi u delu grada kuda prolazi mnogo žena koje su zaposlene u obližnjim firmama. Svrate da pogledaju, dive se bojama, dezenima i uglavnom odu, bez kupovine. Ok, kupe, ali ne tako često. A može i na rate. Imate i online prodaju.

Niste li možda, negde debelo pogrešili? Šta je promaklo?

Dok ste se fokusirali na praćenje konkurencije i menjanje proizvoda kako biste ih sustigli, zaboravili ste na potrošače! Na one kojima su proizvodi namenjeni.  S druge strane, kreirali ste proizvod којi u vama izaziva zadovoljstvo, dakle, radite ono što volite,  a šta je s kupcima? Zbog čega bi oni kupili baš vaš proizvod?

Pre svega, da li ste odabrali kojoj ciljnoj grupi se obraćate?

Da li ste se bavili time da ih pitate šta su njihove potrebe?

Da li ste se bavili time da saznate kakve su njihove navike?

Koji posao rade?

Koji problem će rešiti kupovinom vašeg proizvoda a ne nekog drugog?

Šta ih čini srećnim? Da, da, i to je važno.

Da biste napravili proizvod koji će uspešno i kontinuirano nalaziti put do potrošača, on jednostavno mora da zadovolji određenu potrebu kod tog potrošača! Da izazove pozitivnu emotivnu reakciju.
Umesto da svu svoju energiju trošimo na rat s konkurencijom, neprestanu promociju,  često menjanje i prilagođavanje proizvoda ili usluge pokušavajući da pratimo konkurentske proizvode,  ono što moderno poslovanje neumitno nameće je sagledavanje potreba njegovog veličanstva POTROŠAČA na prvom mestu.

Namerno pišem velikim slovima. Jer, kada vaš proizvod reši problem potencijalnom kupcu i kada kontinuirano izazivate pozitivnu emocionalnu reakciju, on će postati vaš verni potrošač. Ovo važi za bilo koju uslugu i proizvod.

Koliko smo zaista svesni ovoga?

U uslovima multikonkurencije, stalnih promena u navikama i ponašanjima potrošača, filigranski rad donosi uspeh. Zato, ne zaboravimo na korisnika naših usluga i proizvoda, njegove potrebe i zadovoljstvo. Uspeh je uzajamnost.

 

RESTART – Da li znate koliko ste jaki?

images

Gde god ima promena, tu ima i napredovanja, dokle god se ne suočimo sa strahom od promena, ostajemo zarobljeni u tamnom vilajetu svojih želja, neiskorišćenih prilika, neotkrivenih talenata i neispričanih priča.

Da li čujemo sebe? Da li ikada sebi priznamo šta nas čini srećnima i šta zapravo želimo? Koliko hrabrosti je tek potrebno da to i realizujemo?

Šta je to RESTART prevedeno u svakodnevni život?

Koliko puta, kada i u kojim situacijama je potrebno da obnovimo energiju i da se iz naizgled propale situacije izdignemo, pronađemo u sebi skriveno blago u vidu zrnca energije, iskricu vatre koja se ponovo razbuktava u plamen?

Ako pogledam unazad, imala sam nekoliko prelomnih momenata u životu. Privatno i poslovno. Iako kažu da ne bi trebalo, kod mene poslovno ima velikog uticaja na privatno, i obrnuto. Možda je to samo kod nas koji gradimo svoje puteve u sistemu 0-24h, a ne 9-17h, pa je naš poslovni život u konstantnom preplitanju sa privatnim. Tek, svi smo satkani od onoga sto osećamo, mislimo, doživljavamo, kako kroz posao i poslovne odnose, tako i privatne, i ono smo što od svega toga na kraju “ispadne”. Tako gradimo i menjamo sebe. Vlastite greške najviše bole, ali su i najvrednije. Tada smo najosetljiviji i tada se menjamo, rastemo ili padamo. Snaga koju nosimo u sebi spozna se upravo onda kada mislimo da nema dalje, da je kraj. I kada mislimo da je kraj, da se sve ruši, bilo da u našem privatnom životu gubimo, bilo da se urušava poslovna prilika, zaiskri ona iskrica, i rasplamsa plamen, i shvatimo da smo i te kako živi, da smo i te kako jaki, i da nas je život s razlogom doveo tu gde smo – jer je za nas spremio nešto mnogo bolje i značajnije. Ponekad nam je potrebno vreme da shvatimo kako lošu situaciju preokrenuti u pozitivnu. Može, sve je moguće, verujte mi. Važno je samo da li to želimo i da li smo doneli odluku. I da nikome u našem okruženju, barem ne svesno i namerno, ne činimo loše.

– Sve što se događa tu je s razlogom da nešto novo naučimo, ispravimo grešku ili počnemo iz početka.

– Ako vam se čini da je sve propalo, onda i jeste tako.

– Ako vam se čini da život tek počinje, onda i JESTE TAKO.

Mnogo puta sam od svojih poznanika, sada vlasnika uspešnih biznisa u Srbiji, čula da su uveče donosili odluku da zatvore firmu a već ujutru ponovo kretali u akciju imajući nadu da će se posao pokrenuti. I tako se uglavnom i dešavalo.   Vremenom preduzimane aktivnosti dostizale su kritičnu tačku iz koje su napokon počeli  da se rađaju željeni rezultati.

Kada sam pre dve godine u Srbiji stvorila poslovni događaj za koji sam kupila licencu, i nakon godinu i po dana ozbiljnog rada i fantastičnog pozicioniranja imena, ostala bez iste, mogla sam da pomislim da nema više…

Mogla sam. Ali, nisam.

Svesna svega što sam učinila i postigla, spoznala sam svoju snagu i kliknula na dugme RESTART. Ne možete ni zamisliti koliko je bilo lako sve pokrenuti. Kada sami sebi kažete da možete, onda vas svi podrže i pomoć i podrška stižu sa svih strana. I to baš ono što vam je tada najviše potrebno. Od toga da se nađem baš tada “slučajno“ na kafi sa poznanikom za kojeg nisam znala da je i grafički dizajner, pa mi za dan ipo uradi fenomenalni logo, od predloga imena sa svih strana, preko reči podrške, do iskrenog uvažavanja svega što sam postigla. Poverovali su oni meni tada, baš kao što sam ja verovala njima ranije.

Ni jednog momenta se nisam dvoumila, niti sam želela da izneverim ljude kojima sam okružena, koji cene to što radim i način na koji radim. Tako je nastao NetWorking Day – Poslovni susreti. Događaj koji okuplja preduzetnike i sve zainteresovane za poslovne teme sa ciljem umrežavanja i promovisanja lične inicijative i preduzetničkog duha.

Naime, celog života sam želela da budem sama svoj gazda, ali nikako da se to i dogodi. Mislila sam da nisam bila dovoljno hrabra. Istina je da nisam imala proizvod koji me pokreće i koji u meni budi dovoljno strasti, a onda se ispostavilo da sam to pronašla, napokon – u pomaganju drugima da budu uspešni u svojim poslovima.

Oduvek sam znala da moj život neće biti konvencionalna, ravna linija. Tražila sam put i izlazila iz ustaljenih okvira i privatnog i poslovnog života. Promene nisu ni lake, ni bezbolne. Zbog toga je mnogima život ravna linija. Moj nije. Više je cik-cak. Ponekad brži nego što mislim da mogu da podnesem, a ustvari, dovoljno da me navede da shvatim kako se moje granice šire i kako sve više mogu. Učim o sebi svakog dana, učim i o životu, poslu, odnosu s ljudima… i idem napred.

Volela bih da nisam uvek birala teži put i zato sam zahvalna svima koji su se na tom putu našli. Zahvalna porodici, prijateljima, koji su me “dizali” kad sam padala, a posebno zahvalna onima koji su me spoticali i tako me učili. Zahvaljujući njima, kao i hrabrosti da u svom životu donesem nekoliko krupnih odluka, sada definitivno i sa 100% sigurnosti na pitanje da li sam srećna, odmah odgovaram potvrdno.

Jasno vam je zbog čega mislim da ništa nije slučajno i da nas život stavlja u naizgled bezizlazne situacije, ali izlaz uvek postoji!

Sve zavisi od nas, da li hoćemo, nećemo, i koliko strasti osećamo prema onome što želimo. Svako od nas ima u sebi snagu da pronađe svetlo na kraju tunela i da pokrene promenu.

Tekst objavljen u e-magazinu Refresh Your Life, avg 2016

Lekcije su svuda oko nas

happiness-07Napisala sam danas, napokon, svoj prvi tekst za blog. Nakon dugo vremena moja želja je prešla u izričitu potrebu i sedoh da doradim davno započeto pisanje.
Hm… ne ide uvek onako kako zamislimo. Čekajući da proradi WordPress sajt (rekoše tako administratori), zatvorih fajl sa tekstom da se jos malo “krčka” i kada sam ponovo htela pogledati, nema ga! Običan Word doc, sećam se da sam ga sačuvala, da sam više puta kliknula na “save”… Ništa! Nema ga!

Mogla sam odmah biti spremna na Marfijev zakon, no, ko može u svakom trenu biti svestan svega?
Prvo sam pomislila da tražim pomoć IT-jevaca koje znam. Odustala sam. Pomislih zatim, da u svemu lošem ima i nešto dobro. Sve što nam se događa je s razlogom i nije mi prvi put da izgubim fajl. Retko, ali se ipak dešava. Idemo dalje… Prvi put mi je to bio slučaj sa fotografijama moje kćerke. Skoro sve koje su do tada bile u kompjuteru nastale digitalnim fotoaparatom, izgubile su se negde u virtuelnom svetu… Eh, taj očaj, tuga… tada sam valjda očvrsnula i oguglala na sve ostale zagubljene fajlove. Tako i sada. To vam je kao kada doživite neuspeh na poslovnom sastanku, potrošili ste vreme, energiju, pripremali se, nadali se, i onda, ništa! Idemo dalje. Samopouzdanje ostaje. Svaka lekcija se plaća. Dobro je da smo ih svesni.

Elem, za momenat sam ipak zaronila u očaj i sada. Ali za kratko. Neće mene pobediti mašina! Jer, pisati mogu ponovo, možda ne baš isti tekst, svakako ne isti tekst (Ko zna zašto je to dobro?).

Iako mi se čini da sve u životu moram raditi  dva puta i taj broj dva me prati prilično (u podznaku sam Blizanac :), NetWorking Day je drugi ovakav događaj koji sam pokrenula…), ponekad sve pustim i odustanem, a ponekad u meni proradi otpor, inat, a tada postižem najbolje. I tako, svesna broja dva koji me prati, rešila sam da NetWorking Day mora uspeti iz prvog pokušaja.

Volim kod sebe ovaj kreativni inat. Nekako me uzdrma. Probudi energiju. Pa, da, emocije nas pokreću. Bilo da se radi o poslu, ljubavi, hobiju, ljudima oko nas…

Oni koji me okružuju, često mi govore da sam tvrdoglava. Meni se čini da sam uporna. Uporna u nečemu u čemu bi oni vrlo brzo odustali ili ne razumeju. Dobro, ponekad i tvrdoglava. Pokušaj da promenim način na koji nešto funkcioniše, jer ne razumem svrsishodnost istog,  zaista liči na tvrdoglavost. Ili, kada iznova radim nešto, a svi su pokazatelji negativni!

Optimizam, upornost ili tvrdoglavost?
Dodala bih još i neodustajanje, verovanje. Najbolje sam shvatila značenje ovih reči baveći se prodajom dugi niz godina.

Čovek uči kroz sopstveno iskustvo. Iako nas životno iskusniji ljudi savetuju da učimo kroz iskustva drugih. Slažem se. Ali, ne možemo sve. Nešto se ipak najbolje prihvata kada lično osetimo.

Iskustva drugih su kao tuđa tuga koja nas ne dotiče. Vidimo je, znamo da postoji, ali joj ne dozvoljavamo isuviše blizu. Samo ono što lično emotivno proživimo ostavlja trag i na nama je na koju stranu će nas taj trag odvesti.

Mene je i današnje iskustvo dovelo do ovog teksta, potpuno drugačijeg od prethodnog, tematski, idejno, koncepcijski.

Naučila sam nekoliko lekcija. Jedna je da ne žalimo za propuštenim. Druga, da i najbanalnije situacije imaju poruku. Treća me je toliko inspirisala da sam rešila da je detaljnije obradim u nekom budućem postu.

Ukoliko sebe percipiramo kao pobednika, iz svake situacije možemo izaći s pozitivnom energijom i novom, korisnom lekcijom.

Duhovnost i biznis, imaju li šanse?

58-daisy_and_lady_bettle

Kada je pre više godina, Gugl u svom ofisu omogućio zaposlenima da se zabave, relaksiraju i odmore, pri tom im omogućujući i klizno radno vreme, bilo je to za sve nas novotarija koju smo posmatrali kao odraz vanserijskog uspeha kompanije i viška sredstava. U sličnom pravcu krenule su i neke druge velike i uspešne kompanije poput Epla, Najk, Dojče banke i drugih koje svojim zaposlenima omogućuju jogu i meditaciju u specijalnim prostorijama u toku radnog vremena. O čemi se tu, zapravo, radi?

Čovek je kreativno biće, i zasniva na emotivnoj, fizičkoj, mentalnoj i duhovnoj dimenziji. Duhovna dimenzija, ukoliko je razvijena, ima moć da nadomesti nedostatke ostalih. Pomenute kompanije su shvatile da, ukoliko žele da njihovi zaposleni zadrže svež um, ostanu kreativni i inovativni, treba da ih nauče da spoznaju duhovne vrednosti, odnosno, sebe, svet oko sebe i principe usklađenog funkcionisanja i mira.

“U smislu menadžmenta i liderstva, duhovnost se odnosi na ono što je svakom čoveku najvažnije u životu: sreću, mirnoću uma, svrhu, smisao i obzirnost prema drugima podignutu na nivo poštovanja. Duhovnost se takođe odnosi na Dharmu, sanskrtski sinonim za integritet i ispravan karakter – moćnu ideju koja nam poručuje da je život u skladu s unutrašnjom istinom moguć – čak i na radnom mestu! Biti duhovan znači zanimati se za nesvetovnu dimenziju naših života; biti posvećen – čak i u poslu – značajnim temama izvan fizičkog tela i materijalnog sveta, temama koje se tiču ljubaznog, skladnog i ispravnog života. Produhovljena osoba teži za nečim višim, za svetom u kojem će biti više istine i milosrđa. ” (Jack Hawley, “Snaga Dharmičkog menadžmenta”)

Gazeći treći milenijum, sporo ali neumitno, čovečanstvo se suočava s promenama ili propašću. Davno izgubljene vrednosti poput vode, pronalaze svoj put i navode nas na metamorfozu jačajući život. U pogledu biznisa i velikih kompanija, proces duhovnosti najčešće dolazi do izražaja u aktivnostima društveno-odgovornog ponašanja, brige o zaposlenima, humanitarnim acijama, zaštiti životne sredine, organizacionoj kulturi i vrednostima koje lideri implementiraju. Preduzetnicima je kao pojednicima ostavljeno da sami, radeći na ličnim vrednostima, grade svoju duhovnost. Jer, ono što proizilazi iz nas, deo je nas samih i utkano je samim tim i u naše principe poslovanja.

Pravila kojih se pridržavam kao preduzetnica i dok sam bila zaposlena:

  • ne činite drugome ono što ne želite da čine vama
  • činite dobre stvari prema sebi i prema drugima
  • pošteno poslovanje, jedino je ispravno
  • kada se susretnete sa nekorektnim prilikama u poslu, nemojte biti osvetoljubivi
  • konkurenciju pustite da pokaže šta zna a vi se držite vere u sebe i sačuvajte mir
  • u poslu je uglavnom potrebno brzo reagovati, ponekad je dobro biti mudar i usporiti
  • uvek igrajte ‹fer-plej› kako se ne bi osećali loše, jer je ispravna emocija osnova zdravih misli i akcija
  • radite na motivaciji jer kada je imate, sve prepreke se lako prevazilaze,
  •  radite na balansu jer se duh može izdići iznad svake situacije,
  • upoznajte se sa duhovnim zakonima, pronađite zadovoljstvo u svemu što radite i oslobađajte svoje talente

Da li smo se nekad zapitali kako to da su japanske kompanije najdugovečnije od svih na svetu?

Hvala organizatorima događaja “Duhovni doručak” što su me 13. novembra 2016 pozvali da govorim na temu ličnog iskustva i duhovnosti u biznisu i tako inspirisali i ovaj tekst.

Mama, snovi se ostvaruju!

 

Girl with balloons

“Mama, snovi se ostvaruju!” – uzviknula je moja kćerka davno jednom prilikom, dok smo se opušteno vozile ulicama Novog Beograda. Sećam se, bilo je to tačno u Bulevaru Zorana Đinđića, nedaleko od sada već bivše zgrade B92. Stop! Vozim dalje a zastajem u mislima, pretražujući pogledom okolinu u potrazi za nečim što je izazvalo povik desetogodišnje devojčice.

“Mama, ti si dokaz za to!“ – opet uzvikuje.

E, sad sam je već pitala kakav je „biser“ smislila. “Tvrdoglavicu“ smo apsolvirali (njen naziv za vrtoglavicu, kada je imala tri godine).

Nastavlja: ‘’Najpre nisi uopšte imala kola, a želela si, i tu ti se želja ostvarila. A onda se pojavio ovaj auto, koji si stalno posmatrala kroz prozor iz stana i divila se uvek kada ga vidiš na parkingu, a sada ga vozis! Vidiš, da se snovi ostvaruju!”

Deca uvek znaju najbolje. Iskažu suštinu u jednoj rečenici. Ne samo da sam vozila auto koji sam želela, nego radila i posao koji mi savršeno odgovara. Razmišljala sam o tome i pre nego što je ona poviknula, ali čini mi se da nisam bila svesna u potpunosti snage koju posedujem i koju svako od nas sadrži u sebi da ostvari svoje snove. Tog trenutka, postala sam svesna kako stvari funkcionišu i koliko je život čaroban.
Njene radosne reči odzvanjaju u mojoj glavi i sad, toliko jako i zvonko, da kada mi se dogodi energetski pad, kad mi se desi da posustanem, koristim ih kao jednu od metoda ponovnog vraćanja, “dižu“ me poput feniksa iz pepela i otvaraju vrata drugim čudesima.

Često razmišljam o sebi, o tome šta želim i šta me čini srećnom.
Neverovatno je to kako mi još dok smo mali, u stvari znamo šta ćemo biti kad porastemo. Ja sam nekako znala. Obožavala sam da glumim da idem na posao kolima i zamišljala da nosim poslovnu torbu u ruci. I da bi sve bilo verodostojnije, uzimala bih ključ od tatinih kola, odlazila u garažu, otključavala i sedala za volan. Imala sam oko deset godina i znala sam šta želim da budem kad porastem. Ne doktorka, ne kasirka u samoposluzi, ne slikarka, ne mnogo toga… osim business woman koja na posao putuje kolima! I sama svoj gazda.

Za tačno šest godina, dakle sa šestanest, kada je bilo moguće najranije polagati vožnju, šta mislite šta sam uradila? Najpre skupljala novac a onda prijavila roditeljima da želim da polažem vozački. Na moju veliku radost i potpuno neočekivanje, oni su se složili, rekavši da su i sami imali ideju da mi predlože. Tako sam položila vozački i pre nego što sam zakonski mogla da dobijem dozvolu.

Dakle, sve je moguće. Jedina prepreka su naša uverenja koliko i šta možemo.

Dobre poslove i dobre ljude u mom okruženju birala sam srcem.
Svaki put kada bih previše razmišljala, a bilo je i toga, pogrešila bih. Rezultat mog izbora je da sam uvek  radila ono što volim i poslove koji mi pružaju kompletnu satisfakciju – priroda posla, okruženje, dinamičnost i kreativnost, finansije. I pored toga, u meni je tinjao plamen – saznanje da mogu više, da mogu bolje i da vredim više od onoga šta sam trenutno i gde sam trenutno. Kada sam uočavala ograničenja, ona koja nisu vredna trošenja moje energije, odlazila bih dalje… Nova znanja i iskustva su mamila. Uvek je bilo nešto što sam mogla da preduzmem, naučim, saznam.

Znate onu čuvenu rečenicu iz „Alhemičara”: “Kad nešto jako želiš, cela Vaseljena će se potrudti da to i ostvariš.“

Na momenat sam zaista pomislila da je Vaseljena zaslužna za sve, a onda sam shvatila, i pitam sada vas, da li je do nas ili do Svemira?

Ne Vaseljena, ne Univerzum, ne Bog, ništa izvan nas, već upravo mi sami. Da, tako je.

Kada ne bi bilo naše akcije, onih malih svakodnevnih koraka koje preduzimamo šta bismo i ko bismo bili? Šta bih i ko bih bila da nisam išla ka svojim snovima, ka svrsi koju sam spoznala jos u detinjstvu?
Da nisam sa šesnaest položila vozački, da nisam već sa sedamnaest ipo godina bila hrabra i u tri dana odlučila i spakovala kofere i stigla u 800 km dalek Beograd, da nisam bila odlučna i čak s danom kašnjenja konkurisala na posao koji mi je doneo onaj pomenuti auto, da nisam pratila sebe i osetila zasićenje tadašnjim poslom i otvorila um za neke nove stvari, da nisam… i mogla bih tako da nabrajam ceo roman povezujući nit svog života do trenutne situacije, do NetWorking Day – Poslovnih susreta,  događaja koji je tek čudo u mom životu i posebna tema i dokaz kako smo satkani od spremnosti na promene i pomeranja  vlastitih granica, iznova i iznova.

Jednom mi je jedna prijateljica rekla: “I kad se čini da si se potpuno predala, ti sve vreme, u stvari, nešto preduzimaš, ti si čudo!”

Uspeh se postiže snagom svog uma i svoje želje, i što je najvažnije, stalnim koračanjem, ponekad u mestu, ponekad napred, a ponekad i nazad.

I znajte, snovi se ostvaruju, mnogi ljudi ih žive a da nisu ni svesni. Verujte u Boga, ali verujte i u sebe. Vi možete sve. Od vas zavisi.